Od 307 profila u srednjim školama – za oko 40 ne postoji nikakvo interesovanje đaka
Prema najnovijim podacima prosvetnih vlasti, u Srbiji je od 307 obrazovanih profila aktivno 267. To znači da u školama i dalje postoji oko 40 profila za koje se svake godine raspisuje konkurs, ali se za upis prijavi jedan ili dva učenika. S druge strane, postoje i oni profili koji upisuju mnogo đaka koji su veoma atraktivni za buduće srednjoškolce, poput ekonomskih tehničara, ali za koje nema posla.
Kako uskladiti ono što privreda traži, a đaci žele, začarano je kolo iz kojeg decenijama pokušavaju da izađu prosvetne vlasti.
– U ovom trenutku možemo reći da imamo 40 profila koje neće niko da upiše, jer nisu atraktivni. Mi znamo da su oni pasivni, ali ne možemo odmah da ih ugasimo, jer ne znamo, na primer, da li će negde zatrebati rudar u podzemnoj eksploataciji. Velike razlike su i od sredine do sredine, pa je u jednoj školi popunjen smer tehničar za zaštitu životne sredine, a u drugoj školi se prijavi za upis samo jedan đak – kaže za naš list pomoćnik ministra prosvete dr Zoran Kostić, koji je na čelu Sektora za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje.
Zato su, objašnjava dalje, napravljena sektorska veća, koja treba da sagledaju nepotrebne profile i da predlože šta je to što treba da uđe u plan pa da se ti neaktivni profili zamene atraktivnim.
Kostić kaže da se prilikom planiranja upisa uključuju svi socijalni partneri, poput Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Udruženja poslodavaca, lokalne samouprave, granskih sindikata…
– Oni kažu, na primer, potreban nam je trgovac i mi dozvolimo upis 30 đaka, a prijavi se četvoro. Ili kažu – potreban je polagač obloga ili mašinbravar, a prijavi se za upis samo dvoje. Evo, kada se pogleda spisak, imamo mnogo profila u kojima se prijavio samo po jedan đak: cvećar, vrtlar, mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, pekar… – navodi naš sagovornik.
On ističe da prosvetne vlasti uvek skreću pažnju kada škola napravi neku pogrešnu procenu i u tom slučaju ne dozvoljavaju da se otvori nešto novo.
– Kada krenemo na teren, imamo svu tu dokumentaciju i lepo im kažemo: prošle godine ste tražili 20 tehničara za zaštitu životne sredine, a prijavio se jedan. Nemojte to opet da tražite. Ili, zašto tražite ekonomske tehničare kada imate 300 na birou? Odgovor koji dobijamo je: bolje pismen na birou, nego nepismen, da uvek postoji mogućnost da se zaposle kod privatnika ili da nastave dalje školovanje – kaže Kostić.
U školama u kojima se nalaze neaktivni profili prema procenama ministarstva, ipak tvrde da interesovanja ima i da se uvek računa na mogućnost da privreda „proradi”.
– Interesovanje đaka je svake godine veliko, mi primamo 30 rudarskih tehničara i 60 rukovalaca mehanizacijom u površinskoj eksploataciji i uvek se popune klupe u prvom krugu – kaže Radoslav Sretković, direktor Tehničke škole „Kolubara” u Lazarevcu.
Na naše pitanje šta se događa posle školovanja, direktor priznaje da mladi čekaju na posao, puno je radnika u „Kolubari”, ali da su đaci prilikom upisa svesni i da veliki broj starijih odlazi u penziju, tako da se nadaju radnoj knjižici.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou su sa trećim stepenom stručne spreme najbrojniji prodavci (15.160), automehaničari (13.670), prodavci robe svakodnevne potrošnje (11.272) bravari (9.425), metalostrugari (8.679) i krojači i konfekcionari (6.702). Kada je reč o četvrtom stepenu stručne spreme, na posao čeka najviše ekonomskih tehničara – 23.070, pa maturanata gimnazije (17.364) i mašinskih (10.970), poljoprivrednih (8.318), hemijsko-tehnoloških (5.557) i prehrambenih tehničara (5.342).
Tokom prethodne dve godine, najmanje potreba poslodavaca bilo je i za zanimanja koja se mogu svrstati u grupu starih zanata koji polako izumiru, poput jorgandžija, kišobrandžija, abadžija, pomoćnik kolara i kolar, užar, presvlakač dugmadi, bižuter, bačvar, bunardžija, kotlar-kazandžija, snovač, sarač ćilimar, a u ovu grupu NSZ svrstava i daktilografe.
