Prvi rezultati upisa u srednje škole pokazuju da je u odnosu na prethodnu godinu neophodan broj bodova za upis, zavisno od škole i grada, pao za dva do 10 poena (posebno na društvenom smeru), a u nekim ekstremnim slučajevima za 15, 20, pa i više bodova.
Prema novom sistemu bodovanja, od maksimalnih 100 poena, učenici su na osnovu uspeha iz osnovne škole mogli da dobiju do 60 bodova, a još 40 su mogli da osvoje na maloj maturi. Ranijih godina na snazi je bilo pravilo da se 70 bodova dobija na osnovu uspeha iz osnovne škole, a 30 na maturi.
Novi sistem drastično je promenio sliku upisa, posebno među gimnazijalcima. Broj bodova potrebnih malim maturantima za upis čak i u elitne gimnazije ove godine bio je dosta manji nego prethodne, pa su šansu da upišu popularne škole dobili i oni koji su imali slabiji uspeh u osnovnoj školi, ali su dobro uradili testove male mature.
Tako je, na primer, za društveno-jezički smer Druge kragujevačke gimnazije ove godine za upis bilo potrebno 15 bodova manje u odnosu na 2017, dok su subotičku gimnaziju „Svetozar Marković“ maturanti mogli da upišu sa čak 23 poena manje.
Nešto manje razlike, ali veoma upečatljive, zabeležene su u prestoničkim veoma traženim školama poput Treće i Četrnaeste gimnazije, koje su ranije bile nedostupne i vukovcima. Najneverovatniji podatak je, ipak, da je za Trinaestu beogradsku gimnaziju, koja važi za jednu od dve-tri najteže u prestonici, bila potrebna 34 boda manje. Kandidat za prirodno-matematički smer koji je najmanje poena ostvario i upisan je u ovu gimnaziju imao je samo 58,97 bodova (lane 93). Da stvar bude još čudnija, čak nisu popunjena ni sva mesta.
Direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije Marija Miletić smatra da je novi sistem bodovanja pravedniji, te da su hrabriji kandidati uspevali da upišu školu koju žele.
Važno je da test, bez obzira na vrstu bodovanja, protekne što regularnije i da deca, shodno svojim interesovanjima, apliciraju u škole koje žele. Promenom sistema bodovanja stvorena je pometnja u popunjavanju lista želja. Roditelji i deca su se obično pridržavali informatora i poredili konkurse od prošle godine, te im je bilo teško da isprojektuju pravu situaciju. Testovi su lošije urađeni, kao što smo svi mogli da vidimo, što je napravilo razliku među decom. Ali, to je ispravno jer je i poenta da učenici pokažu svoje znanje na testu – kaže naša sagovornica. – objašnjava Miletićeva.
Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih, rekao je da su na maloj maturi ostvareni “vrhunski rezultati”.
Retke su godine kada takve rezultate imamo i oni su znatno bolji nego prethodne godine, odnosno možemo zaključiti da su mali maturanti i njihovi roditelji koji zajedničnki popunjavaju listu želja ove godine bili potpuno realni i to se vidi po rezultatima – rekao je Pajić.
Teže do kuvarskog smera
Retke su škole u kojima je ove godine za „prelazak crte“ bilo potrebno više bodova nego lane. Takav je slučaj recimo bio za smer kuvara u Ugostiteljskoj školi u Beogradu.
Prag upisa snižen je i u školama koje imaju poseban sistem upisa, kao što su Sportska ili Matematička gimnazija. Za Sportsku je ove godine bilo potrebno šest bodova manje, a za Matematičku, koja ima specifičan sistem bodovanja, umesto prošlogodišnjih 274,50 poena bilo je potrebno 257,30.
Izvor: blic.rs
