„Šta god da bude, ja ću s tim da se izborim” – rečenica je koju mali maturanti stalno treba da ponavljaju sebi tokom narednih dana, savetuju psiholozi.
Uprkos ubeđenju da pred sam ispit deca treba dobro da zagreju stolicu, psiholozi savetuju upravo suprotno. I roditelji ne bi trebalo da ih forsiraju na to, već da ih pripreme za ono što ih čeka i tako kod dece razbiju tremu.
– Nakon polaganja testa iz maternjeg jezika nikako ne treba da uče, već da se što više opuste uz stvari koje vole, omiljenu muziku, film ili šetnju sa drugarima. Ako pošto-poto hoće nešto i da obnove, neka to bude samo kratko prelistavanje gradiva. Ukoliko osećaju veliku tremu, uvek mogu posetiti školskog psihologa ili se poveriti roditeljima. Strahove ne treba da čuvaju u sebi – objašnjava Milena Oparnica, psiholog u OŠ „Jelica Milovanović” u Sopotu.
Ona poručuje da maturanti treba da budu svesni da su uradili sve što su mogli i da šta god da se desi na ispitu, neće biti smak sveta.
– Važno je da se oslobode apsolutističkog zahteva „ja moram” i da umesto toga govore „voleo bih, želeo bih, bilo bi lepo”. Isti saveti važe i za roditelje. Treba da se postave tako da deca shvate kako je ovo samo jedna etapa u njihovom životu, a da su oni tu da im pruže podršku, a ne da ih dodatno unervoze – priča Oparnica.
Psiholog Vesna Janjević Popović objašnjava kako da se mali maturanti izbore sa tremom.
– Ako su uznemireni, neka par minuta naprave pauzu slobodno razmišljajući o stvarima koje nemaju veze sa testom. Zato služi ta kratka pauza, koja međutim, ne sme da bude predugačka, jer se onda gubi vreme – objašnjava Popovićeva.
Deca mogu i sama da osete da im je pala koncentracija ako počnu da primećuju sve šta se dešava oko njih, čuju zvuke. Jedino što im preostaje jeste da udahnu vazduh i da se vrate nekoliko koraka i provere kako su rešavali zadatak.
– Ne znam šta ima lošiji efekat, kada pogledaju test i pomisle ovo je lako ili kada vide test i učini im se da ništa ne znaju. Zato roditelji treba da razgovaraju sa decom o obe situacije. Treba da im objasne da ako im je ministarstvo dalo dva sata vremena za zadatke, onda sigurno ima i razloga i zato treba tražiti od njih da iskoriste najveći deo vremena da bi izbegli greške zbog brzopletosti. Važno je da dobro pročitaju zadatak, razmisle i tek onda biraju odgovor – dodaje Popovićeva.
Ako im se učini da je teško, neka malo sačekaju i ponovo polako pročitaju zadatke. Dva sata je dovoljno vremena i za početak neka urade onaj zadatak koji im je najlakši, a teške ostave za kasnije. Takođe, važno je da pažljivo saslušaju usmena uputstva nastavnika za unošenje šifara i popunjavanje testa. Đaci ne smeju zaboraviti da ponesu đačku knjižicu sa overenom fotografijom i upisanim identifikacionim brojem, kao ni pribor za rad.
Izvor: blic.rs
