Prvi upisni krug za srednje škole je prošao. Mesto više tražilo se u Medicinskim školama, dok je u nekim stručnim školama popunjeno svega 30 odsto kapaciteta za trogodišnje profile. Zašto svi žele da budu medicinari i gimnazijalci, a retko ko tesar ili armirač i da li deca u tim godinam znaju šta je pravo zanimanje za njih?
U srednjim medicinskim školama neće biti drugog upisnog roka, jer su sva mesta popunjena. I u gimnazijama gužva na upisu.
Neki od budućih učenika Pete beogradske gimnazije kažu da im je ta gimnazija bila prva želja, kao i da planiraju da posle završetka upišu ETF. Ovi đaci se nisu dvoumili. Ali o čemu razmišljaju budući srednjoškolci kada biraju školu?
“Neke škole su popularnije u odnosu na druge, opet u zavisnosti od toga da li mogu da dobiju posao, kakva im je persepktiva što se tiče odlaska u inostranstvo”, kaže Milja Krivokuća, psiholog u Osnovnoj školi “Sveti Sava” u Beogradu.
Bez obzira što nakon završene Građevinske škole relativno lako pronalaze posao, gužve za upis nije bilo u ovoj školi. Iako je jedina koja ima smerove za tesara i armirača, više od polovine mesta je ostalo slobodno.
“Ja lično mislim da roditelji smatraju da su to teški poslovi. Svi gledamo da našoj deci olakšamo i mislim da to nije dobar put, moraju i deca malo da se bore za sebe”, kaže Dragana Radovanović, direktorka Građevinske škole u Beogradu.
I psiholozi ističu da roditelji ne treba da pritiskaju decu. Pomoć je dobrodošla.
“Da bi deca znala šta je u tom momentu najbolja opcija ili opcije, jer uvek treba da imaju više alternativa, važno je i da im pomognu nastavnici i školski psiholog profesionalnom orijentacijom i roditelji – da se vide njihove sposobnosti i njihova interesovanja da se dobro informišu i da se napravi najbolja moguća odluka”, ističe Krivokuća.
Kako bi se povećalo interesovanje i dobio kvalitetan kadar u Privrednoj komori Srbije smatraju da se zanatski profili moraju modernizovati i prilagoditi zahtevima privrede.
Direktorka Centra za edukaciju Privredne komore Srbije Mirjana Kovačević kaže se mora promeniti tehnologija, uslovi rada, okruženje u kojem se radi.
“Sve su to neki novi elementi koje treba uzeti u obzir kada se gleda šta onaj koji se opredelio za obrazovni profil treba da uči, jer on treba da uči ono što će zaista imati primenu u praksi”, kaže Kovačevićeva.
Dobar primer je Tehnička škola u Užicu koja od prošle godine primenjuje neke elemente dualnog obrazovanja, pa je tako interesovanje za novi profil operatera izrade nameštaja bilo veliko.
“Oni će odlaziti na praktičnu nastavu u svih sedam preduzeća u oblasti proizvodnje nameštaja, da vide šta se u tom preduzeću radi, a reč je o različitim oblastima proizvodnje”, rekla je Kovačevićeva.”
Plan je da se od sledeće godine dualni sistem obrazovanja primenjuje u 17 škola, a da se korak po korak uvode i nova zanimanja koja odgovaraju potrebama tržišta.
Zaintersovanih preduzeća je dosta, a kada se modernizuje nastava, biće i đaka, smatraju u PKS. Možda će tada biti i više armirača i tesara.
Izvor: rts.rs
