Svi zadaci trebalo bi da imaju ponuđene odgovore, kako ne bi bilo dileme. – U utorak ministar prosvete predstavlja izgled ispita?
Osmaci i njihovi roditelji već dva meseca čekaju odgovor na pitanje kako će izgledati mala matura koju đaci treba da polažu u junu iduće godine. Za sada, međutim, odgovor ne stiže od nadležnih, ali „Politika” nezvanično saznaje da će ministar prosvete Tomislav Jovanović konačnu verziju izgleda ovog završnog ispita predstaviti u utorak pred skupštinskim odborom za obrazovanje. Potvrđeno nam je da je Jovanović o pripremama i sprovođenju mature za osmake diskutovao sa stručnjacima Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – gde nastaju testovi.
– Kao i prethodnih godina pripremićemo zbirke za vežbanje. Mogu da kažem da ministar želi da nađe najbolji model da se na maturi obezbede jednaki uslovi i objektivnost za sve učesnike. Biće tri testa, tu nema izmena. Sve drugačije od onoga na što se đaci pripremaju bilo bi nepravedno prema deci – objašnjava za naš list Dragan Banićević, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i naglašava da je za njega ključno pitanje odgovornosti i da je zaprećena mera najbolja preventiva propusta.
Da li će se matura polagati dva ili tri dana nije najvažnije, smatra Banićević, koji misli da je naš razvojni model polaganja male mature idealan. Ali, postoji ozbiljan problem neusaglašenosti ocena sa postignutim rezultatima učenika na završnom ispitu. Svaki sedmi učenik u Srbiji je vukovac, a neki od njih ne stignu ni do nacionalnog proseka na maloj maturi.
– To ukazuje da ocene u školi nisu validne. Test je validan merni instrument. Napraviti zadatak je umeće. Zar neko misli da mi samo nabacamo 20 zadataka na papir, pa kud koji mili moji. Svi zadaci su laki za decu koja marljivo rade, a za one koji ne uče svi su teški. Nismo slučajno išli na integrativni pristup kombinovanog testa. Postoji poprečna veza između predmeta. Izvesno je da će zadaci biti zatvorenog tipa sa ponuđenim odgovorima da ne bude dileme. Taj način je najobjektivniji, jer najmanje mogućnosti pruža za zloupotrebe i ne ostavlja prostor za pitanje kako primeniti ključ – razjašnjava Banićević.
Otkako je uvedena mala matura (od školske 2010/11. godine), obavezna je za sve osmake, bez obzira na to da li žele da nastave školovanje. Nije određen prag znanja koji se mora postići da bi se ispit položio, dovoljno je izaći na test i biti miran, jer jedini način da učenik padne završnu proveru znanja jeste da zbog prepisivanja ili neprimernog vladanja bude udaljen sa testiranja.
Do sada je mala matura bila u prelaznim oblicima, iz godine u godinu smanjivao se broj poznatih zadataka, a uvećavao broj nepoznatih. Na kraju ove školske godine trebalo je da zaživi u finalnoj verziji, a to znači da se sastoji isključivo od nepoznatih zadatka i tri testa: iz maternjeg jezika, matematike i kombinovanog. Nije novina da je u trećem testu planirano da se saberu pitanja iz istorije, geografije, biologije, fizike i hemije. Na to se od uvođenja mature pripremaju sadašnji osmaci. Prvi kombinovani test oni su polagali kada su bili šesti razred, drugi put su se na tom testu okušali lane, kao sedmaci.
Zakon nalaže da program završnog ispita u osnovnom obrazovanju donosi ministar, na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je, doduše iz drugog pokušaja, dao zeleno svetlo da se ovogodišnja matura za osmake realizuje po utvrđenom planu: da đaci polažu maternji jezik, matematiku i kombinovani test iz pet predmeta.
Ali, ministar prosvete profesor dr Tomislav Jovanović, po svemu sudeći još razmišlja o tome kako će završni ispit izgledati za ovu i buduće generacije maturanata osmoletki. Nedeljama „Politika” insistira da on za naš list razjasni nedoumice u vezi sa malom maturom, ali odgovor nismo dobili.
